Klett

02.03.2018, 16:54

Kako raditi sa đacima talentovanim za istoriju

Naročito obdareni đaci zainteresovani su za različite oblasti nauke, umetnosti, sporta, a na nastavnicima je da uoče sklonosti, procene sposobnosti i usmere učenike da darovitost ispolje i razvijaju. Većina nastavnika sa višedecenijskim radnim iskustvom, čiji su đaci pobednici državnih pa i međunarodnih takmičenja, kaže da nije lako raditi sa talentima, da se u tom poslu najviše oslanjaju na iskustvo i entuzijazam, kao i da ne mogu svi prosvetni radnici da prepoznaju talente.



− Nesumnjivo je da mi u Srbiji imamo mnogo darovitih mladih ljudi. Siguran sam i da nam je to najveće bogatstvo. Međutim, ne posvećuje im se dovoljno pažnje. Ponekad talenti nemaju podršku kakvu zaslužuju, najčešće im se uopšte ne pruži šansa da se istaknu − ukazuje Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, škole od posebnog nacionalnog značaja, čiji su đaci zavredeli više od 550 prestižnih priznanja na međunarodnim olimpijadama iz matematike, fizike, informatike, astronomije...

Posle četiri decenije rada sa talentovanim učenicima Ognjanović uverava da nije baš lako prepoznati darovitu decu. U matematici, kaže, prate rezultate takmičenja, na testiranju sklonosti i sposobnosti daju zadatke iz određenih oblasti (kombinatorika, logika, stereometrija) gde se najbolje vidi način razmišljanja, što je daleko važnije nego trenutno znanje. Po sličnom principu otkrivaju se talenti u bilo kojoj oblasti nauke ili umetnosti.

− U našoj školi trenutno radi više od dvadeset bivših učenika. Prednost da su „prošli kroz sistem”, omogućava im da lakše otkrivaju talente i kasnije na najbolji način rade na njihovom usavršavanju − dočarava Ognjanović.

Upitan da objasni osnovnu razliku u radu nastavnika sa učenicima očekivanih sposobnosti i đaka nadprosečnih mogućnosti, on kaže da se sa obdarenima mnogo više radi individualno ili u manjim grupama.

− Pojedine oblasti mogu slobodno da se preskoče, neke druge prelazimo brže, jer nema potreba za uvežbavanjem. Ali, česta je diskusija o pojedinim problemima, kada gotovo da nema razlike između nastavnika i učenika dok postavljaju pitanja jedni drugima − pojašnjava direktor Matematičke gimnazije i ističe da je dobar nastavnik drug i saradnik svojih učenika, usmerava ih, hrabri kada treba, pomaže da odvoje bitno od nebitnog, pokušava da im preporuči najbolji obrazovni put kojim će ići kada završe školu koju trenutno pohađaju.

U klasičnim osnovnim školama, imajući u vidu da odeljenja uglavnom čini oko 30 učenika i da nisu svi talentovani, a uslovi za rad nisu najbolji, prosvetni entuzijasti ipak tvrde da im je lako raditi sa darovitim školarcima. Od toga ne odstupa ni Mirjana Vukolić, nastavnica istorije u beogradskoj OŠ „Stefan Nemanja”. Njena učenica je lane zavredela prvo mesto na Državnom takmičenju učenika sedmog razreda osnovnih škola Srbije iz istorije.

− Učenici talentovani za istoriju prepoznaju se po tome što pokazuju veliko interesovanje za predmet, imaju određena predznanja o nastavnim sadržajima, vole da učestvuju u diskusiji, postavljaju pitanja i iznose svoje stavove i mišljenja o određenim istorijskim fenomenima. Sa njima je lako raditi, ali nije dovoljan samo rad u okviru odeljenja. Potrebno je izdvojiti vreme za rad samo sa takvim učenicima − pojašnjava istoričarka, kojoj je veliko zadovoljstvo da se posveti nadgrađivanju znanja osnovaca naklonjenih izučavaju istorije.

Ta deca i sama posvećuju dosta vremena učenju i sticanju novih znanja, a zajednički rad sa nastavnicom, kako ona kaže, obezbeđuje da se ta znanja unaprede. Kada su takmičenja u pitanju, đake treba uputiti na koji način da se zaista pripremaju i kako da primene stečeno znanje na rešavanje takmičarskih testova. Materijal za rad pronalazi na internetu, u školskoj i ličnoj biblioteci.

− Većinu potrebnog materijala za rad sa talentovanim učenicima razmenjujem elektronskim putem. Savetujem ih da ne treba da uče samo za ocenu ili nagradu. Za predan rad sa učenicima neki nastavnici jesu nagrađeni, ali većina nije. Nagrada ne treba da bude osnovni motiv za uspeh ni nastavnika ni učenika, ali svakako povećava želju za uspehom − poentira Mirjana Vukolić.

 

 

Redakcija