Klett

02.03.2018, 18:10

Kako raditi sa đacima talentovanim za strane jezike

Da treba izgraditi dobar odnos sa učenicima, zavredeti njihovo poverenje, podsticati samopouzdanje, ne popuštati im previše, izgraditi autoritet, a pri tom ih ne forsirati, smatra i Mila Savić Tomić, nastavnica engleskog jezika u kragujevačkoj OŠ „Vuk Stefanović Karadžić”. Veće iskustvo u radu sa darovitom decom doprinosi lakšem prepoznavanju takvih učenika. Otuda ovoj nastavnici nije teško da uoči nadarene đake. Uz talenat, kako kaže, idu neretko odgovornost i urednost. Obdarenost za strane jezike i naklonjenost izučavanju jezika prepoznaje se još u mlađim razredima. Već tada talentovane učenike treba podsticati da neguju svoje sklonosti i sposobnosti i usavršavaju se.

− Uvek se usredsredim na postizanje što boljih rezultata od samih početaka učenja stranog jezika. Sa talentovanim đacima uglavnom je lako i zahvalno raditi. Oni imaju dobru osnovu, izdvajaju se po tome što uvek žele da nauče više, a sve sadržaje veoma brzo usvajaju i sa lakoćom savladavaju strani jezik. Talenat jeste preduslov, ali ipak ne znači da će svaki nadareni učenik postići zavidne rezultate iz stranog jezika. Mnogi faktori utiču na to: sredina, podsticaj, spektar interesovanja učenika... − ukazuje Savić Tomić

Na njenim časovima talenti ranije završe sve zadatke, a onda, da se razonode, dobiju testove poput onih koje rešavaju i na dodatnoj nastavi. Materijal za rad nastavnica pronalazi na internetu, u gramatikama, a često i sama osmisli testove za vežbu. Škola u kojoj radi nema kabinet za strane jezike, ali ima „pametnu” tablu.

− Trudim se da uslovi ne utiču na postizanje dobrih rezultata mojih učenika. Motivacija dođe sama od sebe. Budući da sam rukovodilac aktiva engleskog jezika, uvek na veću iznesem imena nastavnika čija su se deca plasirala na buduća takmičenja i koja mesta su osvojila. Lično, uspeh učenika mi je najbitniji. Smatram najvećim uspehom kada mi đak kaže: „Nastavnice, ja sam izašla na takmičenje samo zbog vas” − naglašava Mila Savić Tomić.

Naročito obdareni đaci zainteresovani su za različite oblasti nauke, umetnosti, sporta, a na nastavnicima je da uoče sklonosti, procene sposobnosti i usmere učenike da darovitost ispolje i razvijaju. Većina nastavnika sa višedecenijskim radnim iskustvom, čiji su đaci pobednici državnih, pa i međunarodnih takmičenja, kaže da nije lako raditi sa talentima, da se u tom poslu najviše oslanjaju na iskustvo i entuzijazam, kao i da ne mogu svi prosvetni radnici da prepoznaju talente. 


− Nesumnjivo je da mi, u Srbiji, imamo mnogo darovitih mladih ljudi. Siguran sam i da nam je to najveće bogatstvo. Međutim, ne posvećuje im se dovoljno pažnje. Ponekad talenti nemaju podršku kakvu zaslužuju, najčešće im se uopšte ne pruži šansa da se istaknu − ukazuje Srđan Ognjanović, direktor Matematičke gimnazije, škole od posebnog nacionalnog značaja, čiji su đaci zavredeli više od 550 prestižnih priznanja na međunarodnim olimpijadama iz matematike, fizike, informatike, astronomije...

Posle četiri decenije rada sa talentovanim učenicima Ognjanović uverava da nije baš lako prepoznati darovitu decu. Za to je neophodno veliko iskustvo. U Matematičkoj gimnaziji, koja slovi za stecište blistavih umova i rasadnik buduće intelektualne elite, trenutno radi više od dvadeset njenih bivših učenika. Njihova prednost je to što su „prošli kroz sistem”, što im omogućava da lakše otkrivaju talente i kasnije na najbolji način rade na njihovom usavršavanju.

Kao osnovnu razliku u radu nastavnika sa učenicima tipičnih sposobnosti i đaka natprosečnih mogućnosti, Ognjanović ističe da se sa obdarenima mnogo više radi individualno ili u manjim grupama. Takođe, naglašava da je dobar nastavnik drug i saradnik svojih učenika, usmerava ih, hrabri kada treba, pomaže da odvoje bitno od nebitnog, pokušava da im preporuči najbolji obrazovni put kojim će ići kada završe školu koju trenutno pohađaju.

 

Redakcija